Svi Tvoji Preziri

Prvi put se desilo kad se desilo. Tada je označilo moj poslednji razgovor s tobom. Moje najgore iskustvo. Događaj posle kog sam danima plakala, i trenutak kad sam dobila tikove. Druga dva slučaja brkam u vremenu, jerbo su se oba zbila na exitu. Recimo da se prvo desio onaj na stanici. Slučaj je hteo da ostanemo sami. Pogledala sam te, bilo mi je nelagodno jer je to bio prvi put da smo nasamo otkako sam rešila da zarad svoje mentalne sigurnosti razgovaram s tobom samo koliko je neophodno, ma koliko mi to nesnosno bilo. Tada si mi uzvratio pogled, i ja ga uplašeno skrenuh, ali ne dovoljno brzo da ne vidim prezir u tvojim očima. Tada sam te, sve k'o ne verujem ponovo pogledala, ali je gađenje spalo s tvog lica. Oborila sam pogled iznova, ali znao si da me nisi prevario. Predložio si da sednemo u obližnju kafanicu dok se ostali ne vrate. Verovatno jedino usled šoka pristala sam, ali čim sam se setila na šta u poslednje vreme liče naši razgovori pobegla sam do trafike. Dok sam se vratila stigao je prvi deo rasparčane ekipe i spasao me novog poniženja. Sećam se da si mi se izvinuo zbog toga. Ne znam zašto, baš mi je prijalo da ne čujem još jedno odbijanje - uprkos tome sto se nisam usudila ni da tražim. Drugi slučaj, takođe na exitu se desio kada je S.boy pokušavao da javi svojoj devojci da idemo. Bio mi je smešan jer je kol'ko juče mečkao Seku zbog slične reakcije kad je izgubila Boya. Pecnula sam ga rekavši nekome dovoljno glasno kako mu je curica negde na tvrđavi s dečkom. Odmah je pukao. Rekao mi je da nemam takta. (Bubnjar!) Učinilo mi se da je odreagovao za nijansu previše burno, posebice što je u ruci držao moj mobilni. Pretpostavljam da sam dzarnula u živu sumnju. Vara se on, on švrlja pa se plaši da od nje ne dobije isto. A njoj je samo dosadila veza koja traje čitavu večnost. Pola minuta kasnije rekao mi je: "Aj' probaj ponovo da je dobiješ". Rekla sam mu da proba sam, što je oćutao. Ja sam pogledom preletela preko tvoja dva oka koja su me opet prezirala. Šta da se radi! Ovaj put mi nisi ćornuo osmeh s usana. Kamo sreće da sam i iznutra bila jednako cool. Kad smo se potom S.boy i ja idući mostom prepirali ko je tu zapravo pokazao odsustvo takta ti si nam sa sve purenjakom zavrzivao oko nogu. Otišao si kad mi se Lepi izvinuo. Takođe si frljio plastičnu flašu u reku iako si prošao pored kante, iako sam ja naglas izrazila nadu da ćeš postupiti upravo obrnuto. Da ćeš preći preko reke a da ćeš flasu baciti u kantu. Ali tad si bio naduvan i glup celo veče, i ovo je bio samo još jedan potez protiv tebe samog. Takođe u ovom incidentu nisu učestvovale tvoje okice pa ga lakše smećem s uma. Poslednji put bio je čak i meni smešan. I spolja i iznutra. Pozvao me je Kastor, rekao mi je da si u gradu i da tim povodom pravite žurkicu, te da sam i ja pozvana. Nakon ovog razgovora, iskreno završila sam na wc solji. Na ovoj nazovi žurci ti si vodio glavnu reč u burnim političkim raspravama, u kojima ja ne umem da učestvujem. Mogu ti reći, sve dijametralno različito od političkih dreka mog oca! Nije ni čudo što te toliko volim. Kastor i ja smo se zatim makli u drugu sobu da vas ne smetamo. Tad sam ga pitala da li si ti uopšte znao da me je on pozvao, i on mi je rekao da si ti zapravo predložio da me on zovne. Rekla sam sebi da je to laž koju mi je rekao jer je znao šta želim da čujem. Kasnije sam pomislila kako si samo hteo da se uveriš kako si još uvek Hi-men, i kako još uvek imaš moć. To sam konačno odbacila jer nisi me zvao ti već tvoj brat. Time ništa ne dokazuješ. Rešila sam da verujem kako ti je krivo što si ispao majmun i da sad pokušavaš samo da budeš fin. Odmah da ti ka'm, to ti je očajna taktika! Ja ne uspevah da se ohladim ni kad si mi svesrdno pomagao. Nikako neću uspeti da se ohladim ni kad me podgrevaš, fizika je jasna. Naravno nisam pomislila ni da mi se to želja ostvarila, jer si mi se obratio ravno tri puta: 1) Šta piješ: Coca-colu, vino ili mešano? 2) Šta ti je, može da se nađe "Mein Kampf" u Beogradu! (Mada na potpitanje: Gde? nisam dobila odgovor.) "To je Apple, ako to gledas!" Treća je stvar koju si mi rekao. Ne znam zašto je izgledalo da ne prepoznajem svoju om firmu. Konačno mrki pogled si mi uputio na rastanku dok smo čekali tvog brata. Nije da te više ne volim pa da mi otuda tvoj gnuš sada manje smeta. Pre bih rekla da sam sebi konačno priznala da volim ludaka, pa mi je to sad znatno manja tegoba.