Sanjah Te, Opet

Sedeli smo na krevetu, okrenuti jedno prema drugom. Između nas je bila razvijena karta i gledali smo kako možeš najlakše da stigneš od svog posla do nekog stranog predstavništva. Nadvili smo se nad kartu i mozgali o tvom novom poslu. U jednom trenutku smo naprosto legli na nju, i ja pomislih kako mi je kosa prljava i počeh da krivim glavu kako ti ne bi mogao da osetiš da smrdi. I ti si se nešto vrpoljio i ja u jednom trenutku shvatih da ti jesi otoič rekao: “ne” ali si se sad očito predomislio. Prestala sam da uzmičem glavom i počeli smo da se ljubimo. Tako, naopako. To me je zbunjivalo. Pomislila sam: “Ovo mora da je san” ali se ubrzo setih da nikada nije u pitanju san ako pomisliš da je san. Zato se sklupčah oko tvoje glave i nastavih da pokušavam da zaboravim da smo naopako. U jednom trenutku sam se probudila. Nisam još stigla ni da otvorim oči a već sam ukapirala, razlika između divote mog sna i očigledne realnosti bila je opipljiva. Lupih pesnicom o jastuk i uzviknuh: “Opet san!” Otvorih krmeljive okice.