Uzalud Ga Budim

Jedno veče, beše exit, u komuni nas je bilo samo četvoro, i vodili smo mudre i dovitljive razgovore. Vama je bilo jako zanimljivo i smejali ste se kao ludi svakoj novo izgovorenoj nebulozi, a svaku reč koju sam ja prozborila, proglasili ste za pokušaj da ućutkam uzbudljivu temu. Baš naprotiv. Svi smo bili u stanju proširene percepcije, svima nam se spavalo. Vas trojica ste usled neispavanosti počeli da trabunjate koješta o ljudima koji ne mogu da umru, niti da se razmnožavaju i nije vam bilo jasno čemu ti ljudi služe, kad već ne postoje. Ja sam s druge strane naviknuta da mislim izuzetno precizno u trenucima vrhunske iscrpenosti, otuda što sam dugi niz godina na ispite izlazila jedino neispavana. Stoga, nakon što sam vam objasnila pojam života i verovatnoću istog, počela sam vam pričati o melatoninu. Naglasila sam da je to hormon bitan za lepotu, mladost i pamet, a da se luči u mozgu kada pavamo. "Ajde da pavamo!" bio je skriveni smisao moje žvake, a bila je i dovoljno dosadna da vas makar i zaobilaznim putem dovede do tačnog rešenja. Natuknula sam i kako je isti odgovoran za nervozne ispade iznenada probuđenih, što je trebalo da ima smisao pretnje: "Spavajte bre!!!" Al' ne lezi vraže, vi ste onda pokusavali da dokučite vezu između lepote i nadrkanosti. Mislila sam kako si ta veza ti. Razgovor je ubrzo otišao na drugu stranu, ali si se ti uporno vraćao na temu melatonina povezujući to sa pričama vrhunskih manekenki o važnosti spavanja za njihovu lepotu. Ujutru, našao si za svoju obavezu da sve koji sinoć nisu bili prisutni uputiš u to svoje otkriće, ali, avaj, nisi mogao da se setiš imena hormona. Stoga si me iznova i iznova maltretirao: "Kako reče ono na M?" zapitkivao si. "MMM, MMM!!!" odgovarala sam ti u sebi. "!Ti mi pričaš o hormonima!" Zapitkivao si tako lepo veseo, da sam padala u najcrnju melanholiju. Sedeli smo jedno do drugog i htela sam da svisnem. S.boy je ignorisao tvoje pitanje ili pak nije znao odgovor na njega, a ja sam bila negde drugde. "Sad se prave ludi, ali znaju o čemu pričam! Sinoć smo o tome govorili! Ubeđivao si slabo zainteresovane slušaoce. "Kako si rekla, M... šta?" "Melatonin!" priznadoh konačno (ovde se slabo vidi razlog za moje očajanje, tek grlo me je stezalo, suze sam suzdržavala (otuda reč), mi se kao družimo, i sve je tako jebeno pogrešno). Onda sam slušala kako im objašnjavaš kako su zbog njega, melatonina, manekenke tako predane spavanju, i lepe. Gledao si me ponosno, lepo i veselo, ni jedan od tih epiteta ne bih sebi pripisala: "Zato je Jabuke toliko lep!" rekla sam, tebi zapravo, kao dopunjavajući izneto objašnjenje. Da li me je ko sem tebe čuo, ne znam. Znam samo toliko da niko osim tebe i nije bio bitan u toj gomili samoživaca. Makao ti se taj hiper optimistični izraz s lica. Ubrzo sam izašla napolje gde sam si mogla dati malo oduška. Melatonin više nisi pomenuo. Moja spavljiva, svadljiva lepotica. Kad bi mi samo pružio šansu.