Ich Will Doch Nur, Dass Du Mich Liebst

Bili smo u šumi na zvezdari, i ja sam, naravno, intenzivno mislila na tebe i smarala sve prisutne, a onda mi niotkuda (od svežeg vazduha, valjda) u misli doluta najzdravija osoba koju znam, T.boy, i ja se zapitah šta bi on uradio da se nalazi na mom mestu. Rekla sam prisutnima kako ću da dreknem tvoje ime. Kìša mi reče, kako je jedino šteta što nema eha, da mi se to vrati, a ja joj rekoh: “Ali, ja i ne želim da mi se vrati! Pa više je nego očigledno da on ne oseća prema meni isto što i ja prema njemu, a ja ne mogu da prestanem da mislim na njega. Želim toga da se otresem, da me ostavi na miru, da konačno budem u stanju da smislim i nešto što nema veze s njim!” Ipak, ne mogah da viknem. Hodali smo kroz šumu i u jednom trenutku, ugledah kuće. Shvatila sam, da ako ne vrisnem tad, neću nikad:), i da će me stvar progoniti ko zna do kada. “JABUKE, VOLIM TE!” razlegnu se šumom. Svi prisutni zastaše za trenutak. Mislim da je pomoglo. Ceo dan sam se zezala. I dalje sam mislila na tebe, ali mi je nekako bilo lakše. Iskreno se nadam da ću uskoro prestati da te sanjam. Zatim i da mislim o tebi, a za mesec dana, možda budem u prilici da napišem i neki novi FLJOK. U međuvremenu, možda još koji put odem do šume, da nebu i vrapcima, urlam o tome koliko te volim.